Београдски Синдикат - Samo jedan zivot текст песни

Samo jedan zivot - Beogradski Sindikat
Na vratima monda bleji divlja horda
Tu se valja neka roba. kazu bura mnogo dobra
Jos od decackog doba sve mora da se proba
Roditelj ni ne zna da mu sin ko zombi hoda
Sta ga boli kurac sve dok pici dobra zika
Tu mu je ekipa, i svi po pola tripa
I jos par dzidza-bidza da upotpuni se prica
Ekstazi ili' dop, samo nesto da se zdima
Po semu da se cima, makar bila dva tri dima
Ma jebs brate sve, samo gudre da se ima
Promasena sustina nacina z ivota
Zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota
U modi su djankoze, dileri, debili
Smekeri i mangupi su postali fosili
Iskljucivo se druzi samo s' onim koji duva
Nema veze sto je prs'o, nema veze sto je nula
Ma kad pogledam malo bolje, nisu klinci krivi
Pod pritiskom se zivi, mora necim da se smiri
Omladina zeva kad bi trebalo da stvara
Preko cele noci bleji, preko celog dana stvara

Ref:
Imas samo jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime
Kada nadjes pravi put ti se kreci samo njime
Imas samo jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime
Zar da cekas mrak da pozelis da ti sine?

Jesil' sad shvatio sta je everlast mislio kad je reko: aj gat med litl vajt kids vis in' dej kud bi mi?

Mislio je na onog klinca sto se dimi jer se pali jer se lozi znam kako znaju rime da te prime kad ih osetis na kozi ali neka ga i mi smo bili mali nekada da da da a vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blazin glas je blazen kad ti kaze mali mozda ti si nova nada ovog grada pusti izgled ti si zgrada gde su vazne sobe ne fasada zato ne staj kao klada moras pobeci iz stada pustinju ja i ti posetimo da bi osetio cari hlada uspeti znac i hteti postati i jaci samo pitanje je kada ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada ali ova prica ima mana jer jedna strana lici kao druga strana od koje mi je srce puno rana kad napustis koren jer grana nosi voce protiv toga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoce ali znaj ti ne smes biti taj jer uz tebe bicu opet ja zato sto se losa vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada.

Ref.

Klince koje gotivim pokusavam da promenim
Vojnike bez mozga na ulici da odmeni
S' ulice da sklonim, na trenutak samo odmorim
Poginem za njih da ih od gluposti odgovorim
Iz sranja da ih izvadim i oci da im otovorim
Iz kosmara ih probudim i grehove im otkupim
Izgubljen u vremenu, pitanja ti naviru
Srce kao vodilja, emocije rzadiru
Na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru
Odupires se pravilu, zavrsavas u zatvoru
Fizickom il' mentalnom, ja ne pravim tu razliku
Nudim ti svoje tekstove kao zamenu za alu naviku
Ne zelim da popujem, ne shvati me pogresno
Ja ne bacam kamen jer isto sam gresio
Dosao sam do ovde i sada sam resio
Da postedim te onog sto se meni desilo
I jos mnogo toga zloga koba usput sto mi brdo znanja, zrnce srece desiti je sprecilo.

Cini mi se sad da na putu sam dobrome
Stvari meni sada izgledaju jasnije
A secam se vremena kad svet delo'vo je strasnije
Svakodnevno dan polaska odalagao za kasnije
Vreme je dragoceno, svaki dan je kratak
Problem za problemom, kao domaci zadatak
S' onim s to sad znam svet gledam tvojim ocima
Ne dozvoli olujama da zbrisu te sa plocnika

Jer zelim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napascu prvi neprijetelje nase odgurnucu sto dalje da napravim prostor u kome ces svakim danom da jacas dok ne stasas i na svoje noge stanes pored mene, rame uz rame uzdam se u tvoju pamet!