U njenu sobu udjem tiho…
Tiho bas, na prstima…
Bojim se, da ne zalupnim glasno vratima,
Zaspala je zadnja ruza hrvatska.
I tek sad, kad te nema…
Tko ce jutrom da me budi?
I tek sad, kad te nema, dobro znam:
Ti si bila zadnja ruza hrvatska.
Ruzo, moja ruzice…
Sve sam suze isplako,
Nocu zbog tebe.
Ruzo, moja ruzice…
Sve sam suze isplako…
I kako sad… polako sam,
Protiv tuge i oluje???
Kad smo bili… kao prsta dva,
Prsta dva jedne ruke.
Ruzo, moja ruzice…
Sve sam suze isplako,
Nocu zbog tebe.
Ruzo, moja ruzice…
Sve sam suze isplako.
Ты в свою комнату входишь тихо…
Тихо шагаешь, на пальцах…
Боюсь, что не хлопнешь громко дверью,
Заснула последняя хорватская роза.
И вот теперь, когда тебя нет…
Кто будет будить меня утром?
И вот теперь, когда тебя нет, знаю хорошо:
Ты была последней хорватской розой.
Розо, моя розочка…
Все слезы выплакала,
Ночь за тебя.
Розо, моя розочка…
Все слезы выплакала…
И как теперь… медленно я,
Против тоски и бури???
Когда мы были… как два пальца,
Два пальца одной руки.
Розо, моя розочка…
Все слезы выплакала,
Ночь за тебя.
Розо, моя розочка…
Все слезы выплакала.
1 | Oprostio Mi Bog, Mogla Bi I Ti |
2 | Kiše Jesenje |
3 | Ljubav Je... |
4 | Šteta Što Je.... |
5 | Moj Dom Je Hrvatska |